Ovo nije knjiga u kojoj su detinjstvo i momačko doba opisani na način uobičajen za memoarska štiva. Koliko memoarsko, posredi je i romaneskno ali i filozofsko delo. U njemu Unamuno prikazuje dete kao bezuslovno biće igre, ali tako da sistematski približi čitaocu njegovo postepeno upoznavanje sa igrama u užem smislu te reči poput onih sa sličicama, preko razonoda tipičnih za dečaštvo poput tuča i kinjenja životinja, do posrednog detinjeg upoznavanja sa prirodom, etikom i kaznenim sistemom, ekonomijom – uključujući i državni intervencionizam! – do njegovog (ne)formalnog bavljenja filozofijom i poezijom, koja se po Unamunu nalazi u korenu svih dečjih aktivnosti. 
Ako je za dubinsko poznavanje Španije Unamunova Suština Španije supstancijalno delo, onda su za dubinsko poznavanje autora koji je objasnio njenu srž, Sećanja na detinjstvo i momačko doba ključna knjiga.